Зашто је важно читати

СВАКА КЊИГА КОЈА ПОМОГНЕ ДЈЕТЕТУ ДА РАЗВИЈЕ НАВИКУ ЧИТАЊА, ДА УЧИНИ ЧИТАЊЕ ЈЕДНИМ ОД ЊЕГОВИХ ДУБОКИХ И СТАЛНИХ ПОТРЕБА ,ЈЕ ДОБРА ЗА ЊЕГА.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЧИТАТИ

Можемо ли безрезервно тврдити  да читање изумире,а да се не запитамо  колико смо дорасли потребама  данашње дјеце,разумијемо ли њихове начине комуникације,и  како им можемо помоћи  да унаприједе  своје способности  читања?

Данашња дјеца ништа не читају, незаинтересована су за литературу и опсједнута технологијом и игрицама, реченица  је коју редовно чујемо од наставника,  и  других  одраслих забринутих  за добробит нових  генерација. У ери  технологије и доминације визуелних медија, примамљивих  често фасцинантних  3Д,4Д….7Д,чини  се да традиционално схваћено читање помало губи  битку на свим меридијанима и међу свим генерацијама.

Питање је, такође,да ли дјеца и млади заиста више не читају,или су само промијенили  медиј и формат  у којем читају. Већина истраживања  која показују да дјеца и млади данас све мање времена  проводе  с књигом  у рукама,не узимају у обзир чињеницу да  дјеца читају и када су на интернету,када гледају телевизију,читају  или  се дописују са својим пријатељима. И наука и здрав разум нам говоре да је способност читања, читање с разумијевањем, критичко  читање као и читање из задовољства  изузетно важно, и  да је директно повезано с образовним постигнућима и успјехом у школи  и животу. Поједностављено речено, ако дјеца истински не савладају способност читања, и ако не читају с лакоћом, имаће тенденцију  да избјегавају  све активности повезане  с читањем које су директна веза са свим сферама живота. Неће  сви који читају постати врсни говорници или  писци,али  читање остаје примарно средство стицања знања и доласка  до информација, и много више од тога,читање је пут спознаје самога себе и свијета око себе.За разлику од визуелних  медија, који  у великој мјери пасивизирају гледаоце,читање је активан процес који захтијева ангажман читаоца, укључује низ мисаоних процеса, емоције,машту,визуелне слике.

Читање развија емпатију,социјалну перцепцију и емоционалну интелигенцију. Помаже нам да боље разумијемо људе,препознамо своја и туђа емоционална стања,читање нас чини осјетљивијим на ствари око себе. Поред тога,читање нам помаже да уобличимо и боље изразимо сопствене мисли и ставове,формулишемо аргументе,образложимо своје становиште и ,не мање важно,оно је директно повезано са способностима писања и говора.

Супротно томе,дјеца не читају(посебно она која нису никада добро савладала  технику читања,што је и један од најважнијих разлога зашто не читају) имају проблем да савладају градиво,чешће се осјећају фрустриранима јер не могу добро изразити своја осјећања и потребе,чешће имају ниско самопоуздање и мање су успјешна у школи.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА ДЈЕЦА ОТКРИЈУ  КЊИГЕ  И ЧИТАЊЕ ОД  НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА?

Многи мисле да образовање  почиње тек кад дијете пође у школу. Али способност читања, и многе друге  неопходне  вјештине, дијете стиче много прије првог дана школе.Дјеца која  су изложена богатим искуствима повезаним  са читањем  код куће, поћи ће у школу спремнија да уче читање и писање(ако га већ нису савладала).

Писменост, у ужем смислу те ријечи, подразумијева четири основне и повезане  вјештине – читање,писање,говор и разумијевање. Некада се мислило да су ове четири вјештине раздвојене и да се развијају према одређеном слиједу. На  примјер,мислило се да дјеца прво науче да разумију језик, а потом науче да говоре,па тек када то савладају,можете их подучавати читању и писању. Због  оваквог размишљања, формално описмењавање би отпочело тек када  би дјеца полазила у  школу и када су била спремна  за учење.Мало пажње  је посвећивано оним активностима која стимулишу развој низа способности повезаних са читањем  и писањем,као и са жељом и навиком дјеце да читају од најранијег доба.

Учење читања и писања започиње од самог рођења кроз  узајамну комуникацију дјеце и одраслих, различите игре, причање и читање прича, стварање језички богатог окружења и сл. Све ово не тражи  много напора, нити је за то родитељима потребна нека посебна одлука.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО  ЧИТАТИ ДЈЕЦИ ОД РОЂЕЊА?

Читање развија мозак. Истраживања о развоју мозга  несумњиво су доказала да су прве године живота кључне за цјелокупан развој личности. Мозак дјетета се развија тако што реагује и одговара на подражаје из околине.Када читамо малој дјеци, ми директно потичемо напредовање,раст и развој њиховог мозга, а учење  читања и писања су природна посљедица стимулације мозга, а не директних активности поучавања.Најранија позитивна искуства помажу дјеци да повежу књиге с родитељском љубављу,пажњом и одобравањем. Заједничке активности читања и причања прича помажу дјеци и родитељима да се зближе и уживају у заједничким активностима.Родитељи јесу први и најважнији учитељи који помажу дјетету да стекне и задржи љубав према читању током цијелога живота.

ЗАШТО ДЈЕЦА СВЕ МАЊЕ ЧИТАЈУ?

Иако смо на основу низа међународних истраживања  констатовали да данашња дјеца такође читају,али  да све мање читају књиге,или барем не читају из задовољства, истраживања о стању на подручју БиХ  не постоје.Искуство из праксе нам  показује да је способност читања код дјеце у БиХ  на ниском нивоу,а посљедично,и способност писања и говора,односно развијеност вокабулара,способност мишљења и изражавања сопствених мисли и ставова.

Разлоге за то можемо тражити у низу фактора,а један од њих је и изостанак активности које потичу развој  говора у раном дјетињству,неразумијевање или  недовољна посвећеност родитеља развоју читалачких способности  и жеље за читањем код дјеце. Култура причања  прича и читања, учествовање у активностима и смисленој комуникацији  с одраслима све се више губи, а замјењују га ТВ и други медији. И сами родитељи  све мање читају и пишу, у кућама нема дјечије и друге литературе, па дјеца одрастају у окружењима која им не нуде модел и потицај. Поред тога, забринути и под  притиском  да дјеца неће научити читати и писати, родитељи понекад настоје поучити дјецу словима  на начин који није примјерен узрасту, или није адекватан за дјецу.Додатни проблем је сигурно недовољна  методичка оспособљеност, премало прилика да дјеца вјежбају читање,промишљају и разговарају о прочитаном. Читање  се углавном своди на обавезне лектире ,а  задовољство које пружа читање се не његује у довољној мјери.

Као разлог зашто  је читање  непопуларна  активност  дјеца најчешће наводе:

ОНО ШТО ЧИТАЈУ У  ШКОЛИ ДЈЕЦИ  ЈЕ ЧЕСТО ДОСАДНО ИЛИ  НЕРАЗУМЉИВО.

Многи  наслови који се нуде дјеци немају никаквих додирних тачака с њиховим животима и ако им у томе  не помогнемо, дјеци ће бити тешко да пронађу  везу с  радњом и контекстом у којем се радња одвија. Оно што је било занимљиво нама када  смо били дјеца, не мора бити блиско и разумљиво  данашњој дјеци и младима. Дјецу  треба охрабрити  да читају оно што их занима. Исто тако, није ни мало свеједно шта читамо. Без обзира да ли се ради о стручном  тексту  или  стрипу, од изузетног је значаја да се дјеци понути  квалитетна литература, најбољи  примјери  умјетности  писане ријечи. Много је књига, дјечијих сликовница и текстова који су примјер лоше  литературе или напросто нису вриједни труда.

НЕМАЈУ  ВРЕМЕНА.

Све  нас, па и дјецу, заокупља низ свакодневних активности, често  много  примамљивијих од читања, укључујући  медије  попут  телевизије или интернета. Не смијемо заборавити и то да дјеца имају све више домаћих задатака и других обавеза које укључују  читање, али  на жалост, често са сврхом учења  напамет  цијелог текста или чињеница. Времена за читање из задовољства, ради  забаве и ужитка је заиста мало, па је и дјеци  и одраслима  потребан свјесни напор и пуно самодисциплине  да би се организовали и одвојили  вријеме за читање. Да би се то догодило, дјеци је потребна рутина, па родитељи требају истрајати у томе да један период током дана, макар  само пола сата, буде вријеме када сви оставе све што раде, смјесте се удобно и нешто читају. Сличну ствар треба радити и у школи, одвајајући редовно барем петнаестак минута за читање, када ће сви уживати у томе да на час уплове у другачију стварност.

ТО ЈЕ НЕШТО ШТО РАДИМ  САМ/А.

Дјеца имају потребу да буду у интеракцији с осталима, другом дјецом или  одраслима.Ево  неколико идеја – замолите дијете да вам нешто прочита док ви радите нешто друго (могу вам прочитати најважније вијети из новина, читати вам рецепт док ви кухате ….); разговарајте с дјецом о ономе што читају; омогућите дјеци да читају једни другима или  старија дјеца млађима. И дјеца могу читати наизмјенично дио текста у пару, тако да једно дијете нешто прочита , а да оно које слуша сумира текст, преприча га  или постави  питања. То је и добар начин да побољшамо разумијевање прочитаног.

ЧИТАЊЕ ИМ ЈЕ ТЕШКО.

Када дјеца нису добро савладала вјештину читања, ова активност код њих може изазвати анксиозност, што за посљедицу има то да дјеца избјегавају читање као активност.Немојте их тјерати, критиковати њихову вјештину или им се подсмијавати. Најбољи начин је прилагодити  тежину текста овој дјеци, омогућити подршку од стране вршњака, пронаћи оно што њих занима и стално их охрабривати.

НИЈЕ  ДОВОЉНО САМО  ЧИТАТИ, ТРЕБА ЧИТАТИ С  РАЗУМИЈЕВАЊЕМ И КРИТИЧКИ

Упркос доминацији електронских медија, читање остаје медиј о којем највише овисимо како бисмо стекли знање или добили информације. Ипак, читање текста, читање из уџбеника,или неког другог извора не претаче се аутоматски у ново знање, без интерпретације, не утиче на стицање или измјену ставова и увјерења.

И наставници (а понекад и родитељи) често инсистирају на читању и препричавању прочитаног, али не и на читању с разумијевањем, па након читања изостају питања која задиру у срж прочитаног,која траже од дјеце да доносе закључке, промишљају,заузимају став, аргументују на основу прочитаног.

НЕКОЛИКО ПРАВИЛА У ЧИТАЊУ С ДЈЕЦОМ:

Прије читања, дјецу је потребно заинтересовати за текст, причу,књигу,а то можете учинити на много начина. Можете им рећи зашто ви волите и препоручујете ту књигу,можете испричати  нешто о контексту,времену и околностима у  којем је књига настала, о аутору ,можете постављати питања која повезују наслов и садржај књиге с животом дјетета, и помоћи им да разумију  зашто би њој или њему било важно да прочитају тај текст. Покажите ентузијазам  и према књизи и према читању! Поставите неки изазов, потакните дјечија питања и помозите им да увиде да ће читањем доћи до одговора о ономе што их интересује.

Током читања разговарајте с дјецом о дијелу књиге који су прочитали. Питајте их шта им се допало,шта мисле зашто се нешто догодило, како би они поступили,шта мисле  да ће се даље догодити. Заголоцајте њихову машту и интересовање.Прочитајте и ви књигу,али немојте дјеци наметати свој став и мишљење,него их питањима водите ка томе да доносе и аргументују сопствене ставове.

Након читања разговарајте с њима, поставите провокативна и интригантна питања,покажите слагање или неслагање, повежите прочитано с другим догађајима  или стварима у животу. Потакните дјецу да нешто напишу након читања – писмо аутору или лику из приче,кратак текст с њиховим погледом о датој теми,препоруку  за књигу или текст,илустрацију, другачији крај,своју причу  из друге перспективе…..

И не заборавите – сваки дан без књиге је као дан без сунца!!! Љубав према читању је највећи дар који можете подарити дјеци,дар који ће их гријати,тјешити, увијек изнова узбуђивати,голицати машту,продубљивати емоције,оснаживати мисли и бескрајно обогатити њихов живот.

Припремила:

Зорица Радукић

Translate »