Поводом стотину седамдесете годишњице рођења српског научника и проналазача Михајла Пупина (1854 – 1935) у уторак, 9. априла 2024. године, на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци реализована је петнаеста по реду радионица у оквиру пројекта „По рецепту књижевника”, који већ пуних шест година егзистира под окриљем поменуте високошколске образовне установе.

Учеснике радионице поздравили су и добродошлицу у Универзитетски град пожељели им проф. др Биљана Бабић, деканица Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Кристина Пантелић Бабић, проректорица за међународну и међууниверзитетску сарадњу, и проф. др Далибор Кесић, проректор за људске и материјалне ресурсе, а присуствовали су јој студенти Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, ученици ЈУ ОШ „Ђура Јакшић” из Бање Луке Јаков Дуњић, Лука Домић и Давид Каурин и ЈУ ОШ „Иво Андрић” из Бање Луке Филип Баровић и ученици свих одјељења првог разреда друштвено-језичког и рачунарско-информатичког, те ученици другог разреда општег смјера ЈУ Гимназије Прњавор.

О лику и дјелу, научним достигнућима и аутобиографији „Са пашњака до научењака” великана који је дао неизбрисив допринос науци и који је увијек с поносом истицао своје поријекло говориле су ученице првог и другог разреда ЈУ Гимназије Прњавор Сара Калаба, Ивана Сарић, Тара Ђураш, Јована Марић и Јована Пакушевски, уз техничку подршку ученика Јована Репића, који похађа први разред ове школе. У припреми излагања учествовале су професорице Анђела Пејић и Душка Гачић.

Подсјећамо, како би у бијелом свијету наставио школовање, Михајло Пупин се у двадесетој години из Прага упутио у Америку. Тамо је стигао са само пет центи у џепу.

О свом животном путу и борби за опстанак овај научник казао је сљедеће:

„Када сам се прије четрдесет и осам година искрцао у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам умјесто пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја, и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео са собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је, у ствари, била, назови, пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала – остала би иста.”

Касније су у Војводини почели припремати ову посластицу, која носи Пупиново име.

Радионица је завршена уобичајено – дегустацијом управо Пупинове пите, која је припремљена према оригиналној рецептури, у мрсној и посној варијанти, те других делиција из родног краја Михајла Пупина.

Позивамо вас да прочитате аутобиографију Михајла Пупина „Са пашњака до научењака”, којом је Американцима показао свијет далеке земље на Балкану у којој је одрастао и родног Идвора. У питању је чудесна прича о српском пастиру из малог села, који је постао један од претеча телекомуникација. Пупин описује како је тај пут изгледао: од чувања оваца по банатским пашњацима, преко школовања у Панчеву и Прагу, пута у Америку, рада и труда који је уложио да успије у овој огромној и туђој земљи и стекне знања са којима ће стати пред мајку Олимпијаду.

Први пут књига је на енглеском језику објављена 1923. године у Њујорку, а годину дана касније награђена је Пулицеровом наградом. Пупин је тада постао једини Србин коме је припала ова свјетски призната награда.

„Михајло Идворски Пупин, син сељака из Идвора, моћни господар електричних изума, председник најотменијег америчког универзитетског клуба и тако даље, показао се и као писац у најбољем светлу. Његова књига, његов живот, за нашу омладину ванредна књига, дело је трајно, као она дела књижевна античка која су била писана мудрошћу једног великог, радног живота”, навео је о књизи чувени писац Милош Црњански, а његов је приказ Пупинове аутобиографије најбоље свједочанство и потврда њене вриједности.

Радионица није спојила само различите сфере људског дјеловања – науку, технику, технологију, умјетност, књижевност и гастрономију, већ и ученике из различитих градова, различитих узраста и различитих образовних усмјерења. И управо је то једна од највећих вреднота које његује пројекат „По рецепту књижевника”, у којем наши наставници и ученици учествују од 2018. године.

На крају, захваљујемо се директорици ЈУ Гимназије Прњавор Дајани Остојић, као и професорицама поменуте прњаворске средње школе Славици Шобот и Душки Гачић на позиву да будемо гости њихове школе и наставимо сарадњу и у будућем периоду.

Извјештај припремио:

Александар Поповић,

мср српског језика и књижевности