„Јер има прича које никада не могу да остаре. Оне се крећу, а да се са мјеста не помакну. Такве приче могу себе да надживе, могу од убоја да бране, од гујавица, жаовица и злих сила, и могу да трају бесконачно.“

„Прича која лута свиетом“, Тихомир Левајац

Ту причу смо и ове године, 7. фебруара, 2020. године, бранили од заборава. Ту причу смо још једном испричали свима који су данас дошли у нашу школу, на 78. годишњицу страдања 52, мучки убијена, ученика.

Историјским часом и служењем парастоса присјетили смо се те, не тако  давне, 1942.године када су усташке снаге НДХ угасили 52 млада живота.

Њима у част, данас је засађена, и посљедња у низу, 52. садница  коју је засадио градоначелник града Бања Лука Игор Радојичић. Стабла која симболизују 52 дјечија живота засађена су у кругу наше школе, у оквиру пројекта Спомен-парка страдалим жртвама.

Историјском часу присуствовали су и министар просвјете и културе у Влади РС Наталија Тривић, министар правде Антон Касиповић,  делегација Народне скупштине РС, директор Републичко педагошког завода Предраг Дамјановић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука ОС БиХ, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, велики број ученика и наставника из дргих основних и средњих школа, као и мјештана насеља Шарговац.

Сви они су, заједно са нашим директором Дарком Томићем, дијелили исто мишљење, а то је да се злочин не може и не смије заборавити и да 7.фебруар не буде једини дан када се спомињу ове невине жртве. Ако је, као што кажу, историја учитељица живота, на нама је само да будемо добри ђаци.

Новинарска секција

„Прича која лута свиетом“, Тихомир Левајац

Ту причу смо и ове године, 7. фебруара, бранили од заборава. Ту причу смо још једном испричали свима који су данас дошли у нашу школу, на 78. годишњицу страдања 52, мучки убијена, ученика.

Историјским часом и служењем парастоса присјетили смо се те, не тако  давне, 1942.године када су усташке снаге НДХ угасили 52 млада живота.

Њима у част, данас је засађена, и посљедња у низу, 52. садница  коју је засадио градоначелник града Бања Лука Игор Радојичић. Стабла која симболизују 52 дјечија живота засађена су у кругу наше школе, у оквиру пројекта Спомен-парка страдалим жртвама.

Историјском часу присуствовали су и министар просвјете и културе у Влади РС Наталија Тривић, министар правде Антон Касиповић,  делегација Народне скупштине РС, директор Републичко педагошког завода Предраг Дамјановић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука ОС БиХ, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, велики број ученика и наставника из дргих основних и средњих школа, као и мјештана насеља Шарговац.

Сви они су, заједно са нашим директором Дарком Томићем, дијелили исто мишљење, а то је да се злочин не може и не смије заборавити и да 7.фебруар не буде једини дан када се спомињу ове невине жртве. Ако је, као што кажу, историја учитељица живота, на нама је само да будемо добри ђаци.

Новинарска секција

„Прича која лута свиетом“, Тихомир Левајац

Ту причу смо и ове године, 7. фебруара, бранили од заборава. Ту причу смо још једном испричали свима који су данас дошли у нашу школу, на 78. годишњицу страдања 52, мучки убијена, ученика.

Историјским часом и служењем парастоса присјетили смо се те, не тако  давне, 1942.године када су усташке снаге НДХ угасили 52 млада живота.

Њима у част, данас је засађена, и посљедња у низу, 52. садница  коју је засадио градоначелник града Бања Лука Игор Радојичић. Стабла која симболизују 52 дјечија живота засађена су у кругу наше школе, у оквиру пројекта Спомен-парка страдалим жртвама.

Историјском часу присуствовали су и министар просвјете и културе у Влади РС Наталија Тривић, министар правде Антон Касиповић,  делегација Народне скупштине РС, директор Републичко педагошког завода Предраг Дамјановић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука ОС БиХ, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, велики број ученика и наставника из дргих основних и средњих школа, као и мјештана насеља Шарговац.

Сви они су, заједно са нашим директором Дарком Томићем, дијелили исто мишљење, а то је да се злочин не може и не смије заборавити и да 7.фебруар не буде једини дан када се спомињу ове невине жртве. Ако је, као што кажу, историја учитељица живота, на нама је само да будемо добри ђаци.

Новинарска секција

“Историја не смије да се прекраја. Злочинци треба да буду забиљежени као злочинци, а невине жртве као невине жртве”,  рекао је Дарко Томић, директор наше школе.

Додао да је у току измјена регулационог плана овог насеља, што ће створити услове да се реализује идеја о израдњи спомен-парка око школе.

Страдалих ученика наше школе потребно је сјећати се сваки дан, не само 7. фебруара.

Поводом годишњице страдања наших ученика, припремили смо програм на који је позван велики број  школа, ученика, учитеља… који су одали почаст страдалој дјеци и свједочити о историјски важном тренутку који се не смије бацити у заборав, о којем се толико дуго година ћутало.

Тихомир Левајац је 2003. године, оводом овог трагичног догађаја, написао једну кратку причу која је преведена на осамнаест свјетских језика од јапанског и кинеског, арапског и хебрејског до експеранта. Циљ ове приче је да кружи свијетом, да се шири прича о овом немилосрдном догађају над невином дјецом, али не са циљем да се њом шири мржња међу људима, већ да буде опомена свима. Ма гдје смо, ма ко смо, да се никада више нигдје ни слично нешто не понови!

Ученица наше школе, Јована Новаковић, инспирисана овом тужном судбином несрећних ученика, такође је недавно написала дирљиву причу која је многе натјерала на сузе.

У прилогу вам приказујемо: ,,Причу која лута свиетом“  и причу  ,,Сјенке“.

ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЕТОМ,   Тихомир Левајац

СЈЕНКА,  прозни рад ученице Јоване Новаковић IX2