~ ПО РЕЦЕПТУ КЊИЖЕВНИКА 5 – Номинација јела и пића у „Српским народним пословицама” Вука Стефановића Караџића ~

2022-05-28-16-54-01-981

У суботу, 28. маја 2022. године, на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, одржана је пета радионица у оквиру пројекта „По рецепту књижевника”, који, под окриљем поменуте високошколске установе, егзистира већ пуне четири године.

Храна и пиће одувијек имају изузетан значај за човјека – биолошки, физиолошки, социолошки, економски, културолошки, етнолошки. Истовремено, предмет су проучавања бројних научних дисциплина, а у посљедње вријеме доспјели су и у сферу интересовања лингвиста, нарочито оних који се језичким питањима баве ван граница нашег говорног подручја.

У првом дијелу радионице мср Александар Поповић, професор српског језика и књижевности, учесницима је говорио о животу, дјелу и значају Вука Стефановића Караџића.

Вук Стефановић Караџић (1787–1864), који је, поред осталог, био и етнограф, лексикограф и сакупљач народних умотворина, у сабирању усменог блага сопственог народа спознао је завјетни задатак своје мисије. У његовим је пјесмама, приповијеткама и другим народним умотворинама међу првима препознао суштинске одлике српског националног бића, његову аутентичност и идентитетски код, његову кохерентност и оригиналност у односу на друге народе.

Неуморно путујући и разговарајући са српским живљем гдје год је на њега наилазио, на првом мјесту са својим казивачима и пјевачима, и сакупљајући народне умотворине, и сам Вук уочио је, а захваљујући његовом прегалаштву данас и ми, колики је, још од памтивијека, значај хране и пића у свакодневном животу човјека.

Сходно томе, у другом дијелу радионице бавили смо се номинацијом јела и пића у „Српским народним пословицама” Вука Стефановића Караџића.

У поменутом корпусу уочили смо, из њега издвајили, а затим и класификовали, дефинисали и језички описали именице и именичке синтагме, домаћег поријекла и позајмљенице из других језика, које су у функцији номинације јела (укључујући и називе за именовање воћа, поврћа, житарица и других јестивих биљних врста) и пића присутних на трпези у вријеме Вукових предака и савременика.

Издвајајући и описујући кулинарску лексику (називе јела и пића) у „Српским народним пословицама” несумњиво смо употпунили и представу о обичајима, обредима и свакодневним навикама српског човјека деветнаестог вијека и тиме начинили још један корак у склапању језичке, друштвене, културолошке и етнолошке слике тог времена.

Предавања смо окончали резултатима анкетирања ученика старијег основношколског узраста, којим је провјерено у којој је мјери ова популација упозната са значењем назива за номинацију јела и пића пронађених у „Српским народним пословицама” Вука Стефановића Караџића.

На крају, ученици су читали српске народне пословице, из њих издвајали називе за номинацију јела и пића, те састављали и осмишљавали нове користећи кулинарску лексику по сопственом избору.

Радионици су присуствовали полазници Мини-студија „Минис” и ученици одјељења VIII 2 ЈУ Основне школе „Ђура Јакшић” из Бање Луке, који су били у прилици да дегустирају домаће производе: кукурузу, разљевушу, питу са сиром, попару, цицвару, сухо месо, сланину, колач од јабука, различите врсте воћака и коштуњичавог воћа.

 

Извјештај припремио:

мср Александар Поповић,

професор српског језика и књижевности