Педесет двоје за незаборав
„Звоно је огласило почетак часа, а тишина је одјекнула за крај. Хладнији од фебруарског јутра био је поглед крвавог колоса. Осмијех му се наказно развлачио, откривајући уста пуна густе пљувачке. Жедни косач замахивао је по класју, тек изниклом, ведром и зеленом, неспремном за жетву.
Данас, док стојимо пред тишином, пред педесет два трептаја дјетињства заувијек заробљена у гвозденој хладноћи фебруарског јутра, сјећамо се…”
Осамдесет три године послије звоно је огласило почетак часа, али оног историјског, којим се присјећамо и чувамо од заборава. Ученици наше школе су и овог 7. фебруара, према замисли и тексту вјероучитеља Дражена Дојчиновића и наставника српског језика Александра Поповића, подсјетили на страдање наших ђака.
Помену су присуствовале многобројне званице. Међу њима је и министар просвјете и културе у Влади РС Жељка Стојичић са сарадницима, представници градских и републичких органа власти, директорица Републичког педагошког завода РС Слађана Танасић са сарадницима, представници локалне заједнице, као и представници Трећег пјешадијског
/Република Српска/ пука ОС БиХ, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, велики број ученика, наставника и руководилаца других основних и средњих школа, као и мјештани насеља Шарговац.
Госпођа Стојичић уручила је и пригодне поклоне првопласираним ученицима на литерарном конкурсу „Педесет двоје за незаборав” – Сари Петрушић из ЈУ ОШ „Војислав Илић из Бање Луке и Вуку Гавриловићу из ЈУ Грађевинске школе Бања Лука.
Помен пострадалим ученицима служили су свештеници Српске православне цркве.
„Те слике нису само за нас. Без сјећања нема опомене. Свједочанство о тренутку када је људскост затајила не може бити само запис на каменој плочи, јер зло добро зна да је заборав његов најоданији савезник.
Не жури Улицом шарговачких ђака. Звоно је најавило час. Смијех неке друге дјеце грије фебруарско јутро. Ако заборавиш, издаћеш – и њих и оних педесет двоје за незаборав.“
Новинарска секција
