И ове године, поводом 7. фебруара, сабрали смо се у дворишту Основне школе „Ђура Јакшић“, како бисмо, поново, прекинули ћутање и присјетили се педесет и двоје ђака наше школе, који су мучки пострадали у Другом свјетском рату.

Наш циљ је био да, и ове године, у свијет пустимо причу о покољу српскога живља 1942. године у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу и руднику Раковац и свирепом и хладнокрвном убиству педесет и двије чисте и невине душе, педесет и двоје ученика наше школе.

Након што смо се заједно помолили и одали помен и почаст поменутим жртвама, послушали смо неколико пригодних цитата, „оду“ слободи, насталу из пера писца Петра Кочића и састав Николине Ерак, ученице VII 1 разреда, Прича о онима који су се зауставили у дну васионе и чекају у разредима.

На крају, са неколико пригодних ријечи окупљенима се обратио и господин Дарко Томић, директор наше школе.

Напомињемо да је, након спомен-плоче и спомен-чесме, у плану и изградња парка, у којем ће бити засађене и педесет и двије саднице, као симбол и у име педесет и два невино страдала ученика наше школе.

Први корак на том дугом путу јесте осмишљавање и израда идејних рјешења поменутога парка, за која су се побринули вриједни ученици и професори Грађевинске школе у Бањој Луци.

Након помена, у просторијама наше школе уприличено је и представљање поменутих идејних рјешења.

Уз помоћ и координацију Александра Поповића, наставника српског језика, програм су припремале и извеле Ања Бабић, Марија Бојић и Андреа Милинковић, ученице VIII 2 разреда.

Александар Поповић,

наставник српског језика