За родитеље

Како научити дијете да доноси одлуке

Неким људима је сасвим лако да донесу одлуку – пажљиво ће размислити кад се ради о нечему крупном, али ни ту неће имати већих проблема. А некоме је тешко и да одлучи какву кафу жели да попије. Што се малишана тиче, њима би одмалена требало помагати да науче да сами доносе одлуке, јер ће им то касније бити неопходно.

Као и одрасли, и деца се ту разликују. Има деце која ће и са две године на нечему инсистирати – хоће само тако и никако другачије. А има и малишана којима треба пола сата како би одлучили који сок желе, и то се најчешће реши тако што сок одаберу мама или тата. Деци која не умеју да донесу одлуку требало би помоћи, и то што пре, јер се то умеће учи од малих ногу.

Проблем је што дјечја неодлучност не буде увек препозната. Дешава се да одрасли мисле да дете покушава да привуче пажњу кад нешто никако да одабере и онда „по кратком поступку“ одаберу уместо дјетета, а након тога игноришу малишана. После сваког таквог поступка дијете се осећа све несигурније, а касније у животу већ навикне да одлуке о буквално свему препусти родитељима и да само ради оно што му се каже, увјерено да је неспособно да само одабере било шта. А некад дијете не би нужно постало неодлучно, него родитељи у нестрпљењу стално доносе одлуке уместо њега, што с временом доведе или до сталних сукоба с малишаном или до дјетета потпуно несигурног у себе. Од оваквог поступања би се требало суздржати – на пример, од аутоматског бирања одјеће коју ће дијете носити у школи, доручка који ће јести, одлучивања уместо детета када ће урадити домаћи (наравно, домаћи треба да буде урађен) и којим редом…

Како научити дијете да доноси одлуке? Поступно и почевши од малих ствари. По потреби, и тако што ћете му сузити избор. Ако сте, рецимо, у супермаркету и бирате с малишаном коју дјечју храну ће узети, сузите му избор на три-четири производа (један који још није пробало, а остали нека буду они за које знате да их воли – подразумијева се да треба да се ради о здравој храни). Реците му и које су предности и мане овог или оног производа (овај још није пробао, а не може унапред да зна хоће ли му се допасти; онај већ неко време није јео; трећи му је омиљен, али га већ неко време једе сваки дан…). Тако се дете неће осјетити преоптерећено нити „изгубљено“ због превише ствари између којих може да бира, а ви ћете му показати на који начин треба да размишља кад о нечему одлучује и тиме му развијати самосталност.

Ако се покаже да је избор био добар (у наведеном случају, дијете касније радо једе храну коју је одабрало), похвалите дијете због доброг избора. Повремено, треба га суочити и с посљедицама лошег избора (рецимо, не допада му се храна коју је одабрало, али пошто храну не би требало бацати, има да је поједе). Наравно, није обавезно то чинити сваки пут кад дијете лоше одабере, а сасвим сигурно не би требало допустити да малишан одабере нешто што би га повриједило или угрозило, нити га присиљавати на било шта такво. С временом дјетету треба допуштати да доноси и крупније одлуке и постепено престајати са сужавањем избора, све у складу с узрастом малишана.

На овај начин ваше дијете се развија у особу која умије да донесе одлуку, као и да се суочи с посљедицама лошег избора (свако се понекад лоше опредјели) – развија се у самосталну, независну особу која ће по свој прилици бити веома успјешна у животу.

 

Од похвале дјеца расту

Већина књига  о одгоју и одрастању највећим се дијелом баве питањима –што учинити кад се дијете лоше понаша, како задржати досљедност, како постићи да дијете ради оно што желе одрасли и сличним темама. Највећи дио садржаја се односи на вријеме кад се дијете понаша лоше, заборављајући притом да је вријеме кад се дијете понаша добро најбоље  вријеме за превенцију лошег понашања. Повратне информације о томе колико уживамо у нашем односу најбољи  су темељи  за стварање  све јаче повезаности дјетета и родитеља.

Неки родитељи  лако упадну у замку одгоја и превише се брину о досљедности, постављању граница, прецизно одређују казне и развијају суставе бодовања понашања притом занемарујући сво оно вријеме кад се дјетету може дати позитивна родитељска пажња и похвала.

Ако сте се препознали у горњем опису, прочитајте неколико идеја како и када свом дјетету дати похвалу и позитивну пажњу.
„Зауставите“ се у тренутку када се дијете понаша добро и похвалите га.
Родитељи  старог кова сматрали су да се добро дјететово понашање  подразумијева,  успјех у школи очекује и дијете се не хвали превише јер ће се тиме покварити. Данас се зна да похвала у одгоју треба бити барем неколико пута више од казни, дијете треба похвалити за његово добро понашање. Да би родитељ знао како се његово  дијете понаша, важно је да судјелује у што више дјететових активности и прати његово понашање, не зато да би га коригирало казнама, већ да ухвати тренутак кад је дијете направило нешто добро и похвалило га
Немојте чекати посебан тренутак.
За похвалу немојте чекати неки посебан тренутак већ похвалитр дијете кад год учини нешто добро.
Будите јасни.
У похвали (као и у казни) потребно је биит што специфичнији, нпр. „Хвала ти што си био стрпљив и сачекао да завршим телефонски разговор.“
Користите физичку похвалу.
Осим похвале ријечима, врло је моћна физичка похвала (загрљајиi, пољупциi, намигивање, тапшања и сл.), она има посебу снагу  код врло мале дјеце.
Повратну информацију дајте одмах.
Немојте чекати да прође вријеме за похвалу, она (као и казна) најбоље  дјелује одмах након понашања  које желите похвалити.
Немојте користити похвале с наставком.
Кад изричете похвалу да се на њој  и зауставите, немојте ју настављати изрекама попут: „Зашто се тако не понашаш чешће?“
Похвалите своје дијете и другима-
Назовите неког и похвалите дијете тој особи у присуству   дјетета. Искажите свој понос како вам је лијеп био заједнички дан или заједничко вријеме док сте чекали другог родитеља да се врати с посла.
Планирајте заједничко вријеме.
Ваша неподијељена  пажња  за дијете је највећа награда.
Усмјерите своја осјетила на добра понашања.
Умјесто да водите унутрашње биљешке о томе како и када се ваше дијете лоше понаша, усмјерите се на биљежење  (у мислима или на папиру) времена кад уживате с дјететом и када се оно понаша добро.
Умјесто да кажњавате  оно што нећете, наградите оно што хоћете.
Покажите дјетету да вам је његово  добро понашање важније  од његовог лошег понашања и трудите се да у себи одржите баланс и не упадате у замку тражења лошег понашања.

 

Оставите одговор

Translate »