У СУСРЕТ ДАНУ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

djurajaksic-preview

Ђура Јакшић – поводом Дана ученичких постигнућа

Први дио: Биографски и библиографски подаци о Ђури Јакшићу

Ђура Јакшић рођен је у Српској Црњи, у Банату, 08. јула 1832. године, у свештеничкој породици. Био је свестран умјетник, пјесник, приповједач и драматичар, а бавио се и сликарством.

У родној Црњи завршио је њемачку, а у Сегедину српску основну школу и три разреда гимназије. Одазивајући се свом сликарском дару, похађао је сликарске школе у Темишвару, Пешти и у Бечкереку. Касније је своје сликарско школовање наставио у Бечу и у Минхену, али материјално стање у породици није му дозволило да своје сликарско образовање доведе до краја. Једно вријеме, као сликар и учитељ, живио је у Кикинди и у Новом Саду, али се, због материјалне оскудице, стално селио у потрази за послом и корицом круха. Међутим, Србија је даровитом младићу могла понудити само службу сеоског учитеља. Службовао је у Крагујевцу, Пожаревцу, Јагодини и у Београду. Од 1872. године био је коректор Државне штампарије.

Ђура Јакшић заузима значајно мјесто у историји српског сликарства. У ствари, он је највећи и најизразитији представник романтизма у сликарству свог народа. Сликао је историјске личности и личности из народних пјесама, историјске композиције, портрете и пејзаже.

Јакшића је књижевном стварању привукло пријатељство са Јованом Јовановићем Змајем у Бечу. Његови учитељи били су енглески романтичар Џорџ Гордон Бајрон, мађарски пјесник и револуционар Шандор Петефи, али и наш, рано преминули, Бранко Радичевић. Ђура Јакшић је писао лирске и епске пјесме, сатире у стиху и у прози, приповијетке и историјске драме. Јакшић је тематски богат пјесник. Његови мотиви су природа, лична интимна расположења, родољубље, сиромаштво, бунтовност. Сликар у њему радо се одазивао љепотама природе, коју је сликао јарким бојама и у живом колориту, али и у елементима борбеног расположења или дубоке туге. Познате су му пјесме: Вече, Кроз поноћ, На Липару, Орао, Отаџбина, Падајте, браћо и друге.

У области драмског стваралаштва Ђура Јакшић је написао три историјске драме у стиховима: Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска и Станоје Главаш.

По свом обиму Јакшићева приповједна проза нимало не заостаје за његовом драмском књижевношћу. И овдје се Јакшић враћао витешким временима средњег вијека: Син седога Гамзе, Краљица, Неверна Тијана, Невеста.

Умро је у Београду, 28. новембра 1878. године.

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

Други дио: Анегдоте из живота писца и цитати из Јакшићевих пјесама

1. Ђура Јакшић је написао пјесму Отаџбина и имао је уговорено са издавачем у ком року треба да је уреди и преда. Ђура је, у брзини, у посљедњем тренутку, однио пјесму написану на масном папиру са којега је управо у том тренутку појео бурек.

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

2. Сједили тако у кафани, за два различита стола, српски пјесници Ђура Јакшић и Радомир Брзак. У једном тренутку конобар је Ђури Јакшићу донио цедуљицу Радомира Брзака, на којој је писало:

„Стихоклепцу који је свакоме мрзак,

мућак јаје, мућку даје,

Брзак.“

А Ђура му, на полеђени поменуте цедуљице, одговори:

„Ој, песниче гласа штура,

па зар даје који проси?

Па зар ћуран јаја носи?

Ђура.“

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

3. Наши књижевници су и прије стотину и педесет година много дангубили по кафанама и лупали главу како ће, када дође вријеме фајронту, платити рачун. Тако је, примјера ради, Ђура Јакшић предложио крчмару да му напише пјесму, па, ако му се свиди, да газда не наплати вечеру. Вечеру је, послије више покушаја, зарадио овим дистихом:

„Еј, кесо моја са много динара,

Изађи из џепа, исплати крчмара.“

……………………………………………………………………………………………………………………………………

4. Поред кафанских анегдота, многе изабране анегдоте су доскочице на рачун колега пјесника или писаца скрибомана. Ђури Јакшићу је дошао неки учитељ и донио му прегршт стихова, које је, како рече, написао када је мало више попио. Славни пјесник му на то рече:

„Што се тиче поезије, да се одмах упишете у трезвењаке.“

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

„Јесте ли ми род, сирочићи мали?

Ил’ су и вас, можда, јади отровали?

Или вас је, слабе, прогонио свет –

Па дођосте само да, кад људе знамо,

Да се и ми мало боље упознамо,

У двопеву тужном певајући сет?“

(Ђура Јакшић: На Липару)

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

„По тамној магли тешког вихора

Неће на земљу ни небо, хол!

Небо му с’ чини да пасти мора.

А пуста земља сâм један бол.“

(Ђура Јакшић: Орао)

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

„И само дотле, до тог камена,

До тог бедема —

Ногом ћеш ступит’ можда, поганом!

Дрзнеш ли даље? … Чућеш громове

Како тишину земље слободне

Са грмљавином страшном кидају;

Разумећеш их срцем страшљивим

Шта ти са смелим гласом говоре,

Па ћеш о стења тврдом камену

Бријане главе теме ћелаво

У заносноме страху лупати!

Ал’ један израз, једну мисао,

Чућеш у борбе страшној ломљави:

‘Отаџбина је ово Србина’.”

 

(Ђура Јакшић: Отаџбина)

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

Припремио:

Александар Поповић,

наставник српског језика

Translate »