150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

DSC02149

МИКА АЛАС

Име које представља синоним за највиша достигнућа у једној области националне културе, као Вук, Тесла, Пупин, Милутин Миланковић. Знан не само прегаоцима науке већ и обичним људима. Човјек своје средине, али и научник свјетског гласа. Успио је да нашу научну средину изведе из заосталости и отвори просторе новим нараштајима математичара. Мика Алас је друговао са обичним људима Савамале, Дунава, а био је веома виђен у кругу високих интелектуалаца. Овакав сплет пријатеља, од академаца до рибара, од професора до једноставних виноградара – можда је јединствен на нашем поднебљу. Своје ,,ја” подредио је подједнако и рибару Ђури Пупи, и младом Јовану Карамати, и пријатељу Јовану Цвијићу а и виноградару Јеремићу. Бринуо је о старим и изнемоглим коранџијама Доњег Дунава истом снагом као и о младим сарадницима у науци. Његов очински поглед на прве научне кораке својих ученика Младена Берића, Симе Марковића и других, имао је исто значење као када почетнике – рибаре учи лапташу и алову. Овакво јединство погледа на живот чинило га је великим. (…) Од многобројних сјећања појединих Француза на Мику Аласа издвојили бисмо сјећање шарла моренса: „Био је шармантан и мио друг, увијек добро расположен, понекад ћутљив. Свирао је виолину као Циганин, понекад носталгично; виолина је увијек била поред њега и узимао би је непримјетно, увијек спреман да је остави ако би помислио да омета рад својих другова. Волио је дуге шетње и водио нас је понекад, кад се шетао Паризом и његовом околином. Волио је риболов; носио је са собом фотографију јум рибе, мислим кечиге, чија дужина је превазилазила његову висину.”

DSC02149

Translate »