~ „Културно-умјетничка“ сриједа ~ 

2018-12-05-14-31-28-890_

И ове сунчане сриједе, 05. децембра 2018. године, професор Александар Поповић, наставник српскога језика и књижевности, и мала група ученица VI3 разреда наше школе одлучили су да искористе лијепо јутро и упуте се у нову авантуру. На нашој „мапи“ овога пута нашла су се бројна градска одредишта – богомоље, установе културе, историјско-културни локалитети и природне љепоте нашега града.

Почетна тачка нашега „крстарења“ градом био је Саборни храм Христа Спаситеља. Он се данас налази на мјесту на којем је некада била Црква Свете Тројице, саграђена између два свјетска рата, „у срцу“ Бање Луке. Усташе су у мају 1941. године храм прогласиле „руглом града“ и наредиле Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше. Храм је обновљен под именом Саборни храм Христа Спаситеља, јер је, у међувремену (1963-1969), у Бањој Луци, на другој локацији, изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени. Ученице су разгледале екстеријер и ентеријер храма, запалиле свијеће и, заједно са наставником, наставиле даље.

Услиједила је посјета Музеју савремене умјетности Републике Српске. ЈУ Музеј савремене умјетности Републике Српске централна је музејска установа за обављање музејске дјелатности у Републици Српској. Музеј се налази у једној од најрепрезентативнијих грађевина Бање Луке – старој аустроугарској жељезничкој станици, саграђеној 1891. године, а која је 1981. године намјенски адаптирана за потребе музејске институције, чиме су у потпуности задовољени музеолошки стандарди.

Маша, кустос овога музеја, ученицама је говорила о самоме музеју и актуелној изложби. Наиме, Музеј савремене умјетности Републике Српске изложбом „Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina / Heroji 1941 – 1945″ представио је један од најинтригантнијих умјетничких колектива Источне Европе, словеначку умјетничку групу Irwin. Чланови ове групе су за бањалучку изложбу изабрали портрете народних хероја, бораца и боркиња из времена НОБ-а, који се већ скоро осамдесет година чувају у депоима Хисторијскога музеја Босне и Херцеговине.

Захвалили смо љубазним домаћинима и наставили према Музеју Републике Српске. Музеј Републике Српске званична је институција Републике Српске и културна установа у саставу Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске.

Наше ученице биле су у прилици да самостално истражују и разгледају сталне и актуелне поставке овога музеја (праисторијски човјек, традиционалне ношње и музички инструменти, стари апарати, уређаји и  новац, биљни и животињски свијет, и тако даље). Наравно, највише пажње привукао је „чаробни“ дио музејскога простора, у којем је представљен фасцинантни свијет науке и илузија.

Из Музеја Републике Српске упутили смо се у обилазак оближње тврђаве Кастел. Тврђава Кастел представља најстарији историјски споменик у нашем граду. Саграђена је на лијевој обали ријеке Врбаса, између данашњега Градскога моста и ушћа ријеке Црквене. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега – са сјевера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.

У повратку кући прошли смо поред Ферхат-пашине џамије, познатије под називом Ферхадија, а која је најпознатија џамија у Бањој Луци. Изграђена је 1579. године и представља једно од најуспјешнијих архитектонских остварења на овим просторима у 16. вијеку.

Руту смо завршили на Сафикадином гробу. У питању је култно мјесто и споменик љубави у Бањој Луци, у који је, према неким изворима, сахрањена Сафикада (Сафикадуна), дјевојка која је понесена емоцијама себи одузела живот.

Сафикада је, према неким изворима, била унука Ферхат-паше. Бањалучка легенда о Сафикади говори о дјевојци која је због неостварене љубави према војнику који је служио у оближњој тврђави Кастел одузела себи живот. Сафикада је, наиме, стала пред топ који је свакога дана означавао подне и тако смртно страдала. Друга легенда, пак, каже да се Сафикада оглушила о наредбу аустроугарскога војника о забрани уласка у тврђаву и да је управо због тога пркоса и страдала. У многим је верзијама ове приче и војник послије Сафикадине смрти починио самоубиство, што ову легенду ставља „раме уз раме“ са причом о Ромеу и Јулији.

Овдје се наша данашња пустоловина приближила своме крају. Иако уморни и препуни нових прича и знања, упутили смо се према школи, у другу смјену.

Ипак, не мирујемо! Већ у повратку правили смо планове за нове авантуре и, вјеровали или не, идеја је већ много. Нећемо откривати гдје ћемо даље „јездити“ и о чему ћемо вам касније писати. Али, вјерујте нам на ријеч, биће занимљиво. Јер ми другачије и не знамо.

До идућега извјештаја срдачно вас поздрављамо!

 

Извјештај припремио:

Александар Поповић, проф,

наставник српског језика

Translate »