У четвртак, 28. новембра 2019. године, група ученика осмог разреда, у пратњи професора Александра Поповића, наставника српског језика, упутила се на својеврсни излет у свијет културе.

Мјесто сусрета била је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Посјету смо започели обиласком Собе сјећања на Петра Кочића, чијим постојањем се жели сачувати све оно што је вриједно у животу и раду поменутог српског великана, писца и народног трибуна.

Групу је кроз свијет Петра Кочића водила Вања Шмуља, коауторка ове сталне поставке.

16 ставка(e)

Након обиласка спомен-собе, ученици су разгледали изложбу која је постављена поводом годишњице великог земљотреса у Бањој Луци 1969. године и шатор који симулира исти онај у који је за вријеме поменутог потреса библиотека била дислоцирана.

Након тога, Јелена Јањић ученицима је приказала издања из збирке ријетких књига које се налазе у посједу Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

Наредно одредиште била је Камена кућа на тврђави Кастел, у којој су организоване бројне и различите активности у оквиру Фестивала науке.

Тврђава Кастел представља најстарији историјски споменик у нашем граду. Саграђена је на лијевој обали ријеке Врбаса, између данашњега Градског моста и ушћа ријеке Црквене. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега – са сјевера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.

Девети по реду Фестивал одржавао се у Бањој Луци 28. и 29. новембра 2019. године, на четири локације у граду (Камена кућа, Дом омладине, Делта Планет и Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци), а у организацији Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске.

Ученици су учествовали у различитим активностима, а овом приликом посебно ћемо издвојити радионицу ћирилске палеографије (са калиграфијом) у организацији Студијског програма за српски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Ученици су преписивали Повељу Стјепана (Стефана) Остојића Дубровчанима, из 1419. године, писану уставом са елементима брзописа, а од стране дијака Владића. Повеља је настала у Звечају, недалеко од Бање Луке.

Затим смо прошли поред Ферхат-пашине џамије, познатије под називом Ферхадија, а која је најпознатија џамија у Бањој Луци. Изграђена је 1579. године и представља једно од најуспјешнијих архитектонских остварења на овим просторима у 16. вијеку.

Сљедећа станица на нашој културној мапи био је Сафикадин гроб. У питању је култно мјесто и споменик љубави у Бањој Луци, у који је, према неким изворима, сахрањена Сафикада (Сафикадуна), дјевојка која је понесена емоцијама себи одузела живот.

Сафикада је, према неким изворима, била унука Ферхат-паше. Бањалучка легенда о Сафикади говори о дјевојци која је због неостварене љубави према војнику који је служио у оближњој тврђави Кастел одузела себи живот. Сафикада је, наиме, стала пред топ који је сваког дана означавао подне и тако смртно страдала. Друга легенда, пак, каже да се Сафикада оглушила о наредбу аустроугарског војника о забрани уласка у тврђаву и да је управо због тога пркоса и страдала. У многим је верзијама ове приче и војник послије Сафикадине смрти починио самоубиство, што ову легенду ставља „раме уз раме“ са причом о Ромеу и Јулији.

Културну пустоловину крају смо привели у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

ЈУ Музеј савремене умјетности Републике Српске централна је музејска установа за обављање музејске дјелатности у Републици Српској. Музеј се налази у једној од најрепрезентативнијих грађевина Бање Луке – старој аустроугарској жељезничкој станици, саграђеној 1891. године, а која је 1981. године намјенски адаптирана за потребе музејске институције, чиме су у потпуности задовољени музеолошки стандарди.

Ученици су разгледали актуелну изложбу „Европски феномени – из колекције Галерије Матице српске – слобода / прогрес / насљеђе / разноликост“. Изложба траје у времену од 24. октобра до 05. децембра 2019. године. Постављена су дјела познатих умјетника, као што су Паја Јовановић, Милан Коњовић, Захарије Орфелин, Арсеније Петровић, Урош Предић, Сава Шумановић и многих других.

Захваљујемо свим поменутим институцијама на дугогодишњој и успјешној сарадњи и унапријед се радујемо новим заједничким пројектима.

Извјештај припремио:

Александар Поповић, проф,

професор српског језика и књижевности