Девети јануар – Дан Републике Српске

Свим  ученицима, родитељима, запосленима у школи, као и осталим грађанима наше Републике Српске честитамо Девети јануар – Дан Републике Српске.

Тим поводом вриједни ученици деветог разреда написали су неколико литерарних радова које можете у прилогу да прочитате…

РЕПУБЛИКА СРПСКА

 У царству на брдовитом Балкану, прије много љета то би.

Спустише се и погинуше за земљу своју небески анђели сви.

***

Моја отаџбина. Моја Република. То трновито грмље са ружама окупаним крвљу наших предака.

Ти коријени који залазе дубоко у унутрашњост Земљине коре, опирући се свакој олуји која је тај исти грм вијековима хтјела уништити. Али његови коријени залазе дубоко. Дубље од било каквог душманиновог схватања. То чврсто коријење умршени систем наших предака осликан љубављу земље у коју продиру. У ону истинску љепоту живота која је у очима посматрача. Та срж нашег постојања. Због њих смо сада овдје. Због наших праочева и њихових кћерки и синова. Због свих тих храбрих ратника који су се очајнички борили за нашу отаџбину. Нашу домовину. За тај грм руже са прелијепим крвавоцрвеним латицама, али и оштрим попут ножа трњем. Наизглед мали, а тако велики. Годинама гажен, али не и поражен. Он и даље стабилно стоји на том брдовитом Балкану, док му се латице преплићу и играју на заносном повјетарцу.

***

Да, било је то на овом тлу. У земљи у којој живимо ми.

Храбро погинуше за њу ти пали анђели сви.

***

Те мале, невине душе убијене су у мојој отаџбини. Мојој Републици. Отргнути од меког мајчиног загрљаја, од топлог, безбрижног дјетињства. Ко сте ви туђим слугама да судите? Откуд вам право?

И ту дјевојчицу као свила, безум је убио тог анђела сломљеног крила. И тог дјечака што безбрижни му бијаху дану, с муком га дочекали тамни бездани. Шта су вам урадила та невинашца којима сте у једном даху пресјекли ток живота? Зар вам није битан избор неког племенитијег свијета. Нажалост, била је то сва свјетлост коју нисте видјели. Чувајмо их у срцу и не дајмо да никад одатле оду. И слушајте их сада. Ту истинску пјесму човјечности над брдовитим Балканом.

Начулите уши и чућете те недужне гласиће који се поигравају са вјечним повјетарцем. Јер, још једном је мали Давид побиједио Голијата.

***

У царству, на брдовитом Балкану, прије много љета то би.

И тад заувијек заспаше ти храбри, небески анђели сви.

И тај мали грм ружа мирно на њему бди.

Остаде тамо сам да се игра до вјечности.

Стефан Ожеговић, IX2

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Хеј, незнанче странче,

видиш ли ову земљу што је испред нас,

видиш ове високе завијане планине,

што су по границама поредане,

као да знају да се ту налази једна земља,

земља, вјеруј ми, какве нигдје нема.

 

Видиш ли ове бистре, брзе ријеке,

преко којих су наши преци у рату прелазили

и зелене пољане и низије,

које су својим ногама прегазили,

гдје су за своју отаџбину крв пролили,

јер су се мученички за њу борили.

 

Видиш ли ове људе што живе на селу,

вреднијих од њих нигдје наћи нећеш,

баш они своју отаџбину цијене највише,

због њих ова земља и даље живи,

и, вјеруј ми, живјеће још дуго,

јер због њих сваки туђин нама се диви.

 

Заборавих ти, странче, њено име рећи,

деветог јануара  ’92 круну јој на главу ставише,

надам се да ћеш је се сјећати,

и људима о њеној љепоти причати,

а знај да та земља није мрска,

и име јој је Република Српска!

Хелена Рачић, IX2

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА

 

Република Српска, синоним за срећу

за срећу, највећу.

 

Деветог дана године нове

људи спремни за дане боље.

Доста им је било презира и туге

страдања, и мржње са стране друге.

 

Срби упорношћу својом увијек чудо стварали

Републику Српску ни за шта не би давали,

своју отаџбину изнова би стварали.

 

Ми смо спремни за минуте, сате, дане боље

нећемо туђе, хоћемо своје!

 

Милена Шкорић, IX1

 

 

 

 

 

 

 

Translate »