Литерарни рад и интервју са ученицом Патрицијом Ерак, побједницом конкурса „Зашто волим Србију“

PE

Новинари: Патриција, како се осјећаш након што си освојила прво место за најбољи састав?

Патриција: Велика ми је част што сам имала прилику, да присуствујем свечаности у Београду.

Новинари: Патриција, шта те је инспирисало, да напишеш састав у вези Србије?

Патриција: Доста ми је помогло, што на часовима историја, српског и вјеронауке учимо пуно о

историји Србије, па и у мом саставу има много историје.

Новинари: Да ли си у саставу описивала само Историју?

Патриција: Састав није само о историји Србије, али се кроз њега протежу историјске личности

и догађаји.

Новинари: Како си дошла до теме и конкурса?

Патриција: Учитељица Јелена ми је рекла да је изашао конкурс, па ме је питала да ли желим

да учествујем.

Новинари: Да ли си у нижим разредима имала прилику, да слушаш и читаш нешто о Србији?

Патриција: Да, и у нижим разредима нам је учитељица причала о Србији. Помињали смо је на

часовима Друштва.

Новинари: Колико ти је требало времена за овај рад?

Патриција: Рад сам почела писати неколико дана прије завршетка конкурса, па сам сваки дан

додавала нешто или исправљала неке ситнице.

Новинари: Да ли си размишљала о томе да ћеш освојити овакву награду?

Патриција: Не, нисам се надала. Када ме је разредница назвала и тако рекла, сви смо били

веома изненађени.

Новинари: Да ли си поносна на свој рад?

Патриција: Да, јесам! Веома сам се потрудила, да буде што бољи.

Новинари: Заиста нам је свима драго, што си успјела у овоме!

Патриција: Хвала!

Зашто волим Србију?

Србију волим зато што волим и своју мајку. Моја мајка је само моја, али мајка Србија је мајка свих нас! Једино је она бесмртна! И ниједна мајка нема више дјеце од ње! Многа њена дјеца живе у различитим крајевима земље и свијета, али се сви окупљају око свог отаџбинског огњишта.

Србију волим зато што стоји чврсто на ногама без обзира на то колико јој некада измицали тло! Она не може пасти! Не може, јер је чувају њени јунаци – небески, косовски, устанички и солунски! Они је чврсто грле и свакодневно се за њу моле код Светог Симеона и Светог Лазара. Србију волим зато што је више небеска, него земаљска; зато што је више духовна, него материјална. Десанка Максимовић је једном записала: „Србија је велика тајна!“. И она заиста јесте тајна, зато што је све вјечно, небеско и божанско, тајновито обичним људима, а она је управо таква!

Знате зашто су за Србију сви чули? Зато што звона из Грачанице, Милешеве и Сопоћана одјекују свим границама! Зато што је Косово једино поље које је осам вијекова влажно, јер Миличине сузе још увијек заливају земљу! Мислим да је Србија кандило које вјечно кади и тако свој народ сабира под мирис тамјана. Србија се мора вољети, она се не може не вољети, јер је она уточиште сваком путнику. О њеном гостопримству се далеко чује, као и о њеном поносу и спремности да увијек стане у одбрану својих блага.

Ова земља је на карти мала, али је у мојим очима велика! Можда и највећа! У њу се улази свечано, као у велики музеј који чува имена највећих спортиста, пјесника, научника. Она и јесте музеј: музеј националних паркова, фолклора, природних резервата, културе и музеј добрих и вриједних људи!

Живјела Србијо, живјела у све дане који се множе пред твојим стопалом и кораком! Живјела, као и Свети Сава који те чува од свега што ти се супротставља! Хвала ти, мајко, што си увијек ту, а и ја теби обећавам исто!

Translate »