На дан када се у цијелом српском свијету обиљежава Савиндан, заувијек нас је напустио књижевник и професор српскога језика и књижевности Тихомир Левајац.

Левајац је рођен 1937. године у селу Качулице, код Чачка.

Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку дипломирао је на групи Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду.

У Медицинској школи и Гимназији у Бањој Луци 40 година радио је као професор, након чега је пензионисан.

Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Републике Српске, Завичајнога друштва „Са Овчара и Каблара” у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку.

Међу књижевним дјелима којa је објавио су и романи „За сунчевим кругом”, „Кружно кретање”, „Јопет суданија”, приповијетке „У кругу светиљке”, те путопис „Сањао сам Канаду”.

Огромну захвалност за „Причу која лута свиетом” дугују му и ученици и запослени у нашој школи, као и мјештани Шарговца, Дракулића и Мотика.

Тихомир Левајац биће сахрањен у родноме селу, а комеморацији, која је одржана у Банском двору 31. јануара 2022. године, присуствовали су и директор Школе Дарко Томић и професор српскога језика и књижевности Александар Поповић.

Нека му је вјечна слава и хвала!

Одабрани цитати из „Приче која лута свиетом”:

„Јављам вам се са дна васионе, гдје живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдје сам.”

„Оно што је изванразумско, то не може да се исприча.”

„Ја сам сада од онога свијета, у свом коначном свијету.”

„Човјек све може да преживи осим смрти.”

„Јер, има прича које никада не могу да остаре. Оне се крећу а да се са мјеста не помакну. Такве приче могу себе да надживе, могу од убоја да бране, од гујавица, жаовица и злих сила, и могу да трају бесконачно.”

„Не могу се поклана дјеца учинити безименом, не могу се тек тако у празнину истрести.”

Припремио:

Проф. Александар Поповић,

наставник српскога језика и књижевности

4 ставка(e)