Фотографија је медиј добијен дјеловањем свјетлости на површину која је на њу осјетљива. Може постојати у физичком облику (на папиру, стаклу, лиму) или у електронској форми (на екранима мобилних телефона и рачунара, пројектовањем на неку подлогу). Истим називом означавају се и техничка дјелатност и умјетничка дисциплина.

Назив „фотографија” потиче од грчких ријечи „фотос” и „графеин”. Први га је употријебио Француз Херкил Флоранс 1833. године приликом описивања свог открића сликања помоћу свјетлости. Његов изум тада свијету није објелодањен, тако да јавност у то вријеме за поменути назив није ни сазнала.

Постоји више области стварања у фотографији: умјетничка фотографија (умјетнички израз кроз фотографију), новинска фотографија (фотожурнализам), рекламна фотографија (углавном студијска фотографија намијењена рекламирању одређених производа), научна фотографија (астрономија, медицинска фотографија, научне анализе, форензика и друго), свадбена фотографија (снимање младенаца у одређеним и посебним ентеријерима и позама), аматерска фотографија (настаје из хобија, породичне фотографије).

Најранију фотографију природе начињену уз помоћ свјетлости и камере опскуре добио је 1826. године Француз Нисефор Нијепс. Он је употријебио металну плочу премазану течним раствором битумена (асфалта) и изложио је камери опскури. Експозиција је трајала осам сати. Та фотографија је популарно названа „Поглед на голубарник”. Открио ју је историчар фотографије Хелмут Гернсхајм у заоставштини једног ботаничара из 19. вијека коме је Нијепс ту фотографију поклонио приликом боравка у Лондону 1827. године.

У фотографисању природе окушали су се и ученици одјељења VIII ₂. Осим што су слободно вријеме провели у природи и на свјежем и чистом ваздуху, дружили се и уживали са својим вршњацима и својим породицама, ученици су начинили занимљиве фотографије и забиљежили лијепе детаље из природе.

Како изгледају фотографије наших фотографа аматера можете видјети уколико прошетате ходницима наше школе, али и на фотографијама које доносимо у наставку. Уживајте!

Припремио:

Александар Поповић,

мср српског језика и књижевности

5 ставка(e) « ‹ од 5 › »