~ Наставак „културне” експедиције ученика одјељења VIII 2 ~
У сриједу, 30. марта 2022. године, ученици одјељења VIII 2, у друштву одјељењскога старјешине Александра Поповића, наставника српског језика, и Јелене Црнокрак Прпић, наставнице ликовне културе, пронашли су нека нова одредишта на својој културној мапи.
Крстарење Бањом Луком започели су у Музеју Републике Српске, у којем су учествовали у њиховој традиционалној манифестацији под називом „Прољеће у Музеју”.
Манифестација „Прољеће у Музеју”, инспирисана музејским експонатима, одражава различитости креативних могућности ученика и стимулише њихову заинтересованост да учествују у умјетничком животу свога града. Ова сада већ традиционална манифестација значајно доприноси очувању наше културне баштине и дјелује едукативно приликом развијања свијести о благу материјалне и нематеријалне културе.
Из Музеја Републике Српске ученици су се упутили у обилазак Камене куће, која се налази на оближњој тврђави Кастел.
Тврђава Кастел представља најстарији историјски споменик у нашем граду. Саграђена је на лијевој обали ријеке Врбаса, између данашњега Градскога моста и ушћа ријеке Црквене. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега – са сјевера. Тврђава је, са свих страна, опасана дебелим каменим зидинама, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.
У Каменој кући ученици су били у прилици да погледају велику и значајну изложбу у продукцији Банскога двора – „Art&Facts”.
Наиме, ријеч је о поставци која је ауторски пројекат Удружења за унапређивање и развој визуелне и ликовне уметности „АРТ-ЗУМ” из Београда под називом „ʼ80 и ʼ90 данас”. Неки од аутора су Александар Рафајловић, Добривоје Крговић, Драгослав Крнајски, Душан Петровић, Марија Драгојловић, Нина Тодоровић, Перица Донков и други. Сви заинтересовани за ову изложбу могу је погледати до 8. априла 2022. године у Каменој кући на тврђави Кастел.
Група је руту наставила према Сафикадином гробу. У питању је култно мјесто и споменик љубави у Бањој Луци, у који је, према неким изворима, сахрањена Сафикада (Сафикадуна), дјевојка која је, понесена емоцијама, себи одузела живот.
Сафикада је, према неким изворима, била унука Ферхат-паше. Бањалучка легенда о Сафикади говори о дјевојци која је због неостварене љубави према војнику који је служио у оближњој тврђави Кастел одузела себи живот. Сафикада је, наиме, стала пред топ који је свакога дана означавао подне и тако смртно страдала. Друга легенда, пак, каже да се Сафикада оглушила о наредбу аустроугарскога војника о забрани уласка у тврђаву и да је управо због тог пркоса и страдала. У многим је верзијама ове приче и војник послије Сафикадине смрти починио самоубиство, што ову легенду ставља „раме уз раме” са причом о Ромеу и Јулији.
Услиједила је посјета Музеју савремене умјетности Републике Српске.
ЈУ Музеј савремене умјетности Републике Српске централна је музејска установа за обављање музејске дјелатности у Републици Српској. Музеј се налази у једној од најрепрезентативнијих грађевина Бање Луке – старој аустроугарској жељезничкој станици, саграђеној 1891. године, а која је 1981. године намјенски адаптирана за потребе музејске институције, чиме су у потпуности задовољени музеолошки стандарди.
Лана Пилиповић, виши кустос овога музеја, ученицима је говорила о самоме музеју и тренутно постављеној ретроспективној изложби Горанке Матић „Искуство у гужви”.
Горанка Матић присутна је на умјетничкој и фотографској сцени већ 40 година. Од самих почетака, осамдесетих година прошлога вијека, њен рад паралелно се одвијао у доменима новинске, репортажне и умјетничке фотографије. Иако су се теме и жанрови разликовали у зависности од ангажмана, али и природе интересовања, то није утицало на креативну позицију Матићеве, већ, управо супротно, на уједначавање визуелнога и семантичкога приступа, који се огледа, прије свега, у једнако јасној ауторској концентрисаности како на људе тако и на догађаје и на ситуације.
Изложба „Искуство у гужви”, коју чини више стотина фотографија и материјала друге врсте (архива, документација, фото-есеји), није структурисана хронолошки, већ према тематским цјелинама које су се код ауторке издвојила као доминантне. Изложбу можете погледати до 3. маја 2022. године.
Ученици су захвалили на гостопримству и наставили према Банскоме двору.
Бански двор један је од снажних центара културе у Бањој Луци. Изграђен је у периоду 1931–1932. године, као сједиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије. До реконструкције Палате Републике Српске 2008. године служио је и као сједиште предсједника Републике Српске. Основна дјелатност Банскога двора је мултимедијалнога карактера и обухвата концерте, изложбе, монодрамске представе, видео-пројекције, трибине, предавања, књижевне манифестације, као и активности клубова и атељеа.
Захваљујући љубазним домаћинима наши ученици били су у прилици да погледају ентеријер овога импозантног здања и обиђу све просторије унутар њега.
Овдје се пустоловина наших истраживача приближила своме крају. Иако уморни и препуни нових прича и знања, упутили су се према школи, у другу смјену.
Извјештај припремио:
Александар Поповић,
мср српског језика и књижевности
