Поводом Европског дана језика на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци организована је седма по реду радионица у оквиру пројекта „По рецепту књижевника”. У радионици су учествовали ученици, учитељи и наставници из ЈУ Основне школе „Ђура Јакшић” из Бање Луке и ученици из ЈУ Основне школе „Десанка Максимовић” из Трна. Радионица је тематски била везана за старословенски језик, глагољицу и ћирилицу.
У жељи да сачува идентитет свога народа, кнез Растислав послао је у Грчку своје изасланике и од цара Михаила III тражио да му пошаље учене људе који би његов пагански народ увели у хришћанску вјеру, вјеру у једнога Бога. Ширење нове вјере морало је бити на словенскоме језику. Искористивши погодан тренутак, цар Михаило послао је своја два најученија и најискуснија мисионара – Ћирила и Методија. Из „Панонских легенди” сазнајемо да је Ћирило, у ствари, Константин. Био је млађи Методијев брат, рођен 826. или 827. године у Солуну. Методије је био старији брат и сматра се да је рођен око 820. године. Касније се закалуђерио и живио монашким животом.
Прије него што су кренули у културно-просвјетну мисију у Моравску, међу Западне Словене, Константин је упорно радио на изналажењу слова, писма, које је данас познато као глагољица. Преводиo je и прве црквене књиге на словенски језик. То је први словенски књижевни језик, познат као старословенски језик. Константин и Методије на пут у Моравску кренули су 863. године. Мисија у Моравској трајала је пуних 40 мјесеци, а стално је била ометана од стране њемачкога свештенства, које је тврдило да се вјера у Бога може проповиједати само на три језика – јеврејском, грчком и латинском, али не и на словенскоме. Константин је умро 14. фебруара 869. године, а Методије 6. априла 885. године.
Глагољица је имала лијепа и китњаста, обла и угласта, слова. Та слова готово су личила на шаре, тако да су изгледала подобније за цртање и сликање него за писање. Због компликованости у писању слова, глагољица је убрзо замијењена једноставнијим, лакшим и читкијим писмом – ћирилицом. Њу је у Бугарској сачинио неки од ученика Ћирила и Методија (Климент, Наум) и назвао је по имену свога учитеља. И ћирилица је креирана по угледу на грчко писмо. Већина слова из грчкога алфабета прешла је и у ћириличку азбуку. Азбука је добила име по називу прва два слова ћирилице – „аз” и „буки”. Ћирилица је имала и слова која није имало грчко писмо, и то слова за оне словенске гласове којих нема у грчкоме језику.
Усвојена знања о старословенском језику, глагољици и ћирилици ученици су показали кроз занимљиву игру „Човјече, не љути се”, а називе намирница, јела и пића која су конзумирана за вријеме Византије писали су словима угласте глагољице.
Радионица је завршена дегустацијом јела припремљених од састојака који су у кулинарству коришћени и у византијском периоду.

Извјештај припремио:
Александар Поповић,
мср српског језика и књижевности

11 ставка(e) « ‹ од 11 › »