Дан државности Републике Србије државни је празник установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, али и као дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав.

Ученици одјељења VIII 1 и VIII 3 на часовима српског језика код наставника Александра Поповића најприје су погледали кратак документарни филм о овом значајном документу, али и датуму у историјском, политичком и културном животу Србије, након чега су у мапу ума записивали своје прве асоцијације на земљу на другој обали Дрине.

Своју љубав према братској и пријатељској Србији на папир је емотивно пренијела наша бивша ученица Патриција Ерак. Она је на литерарном конкурсу на тему „Зашто волим Србију” освојила прво мјесто, а награду јој је лично уручио предсједник Републике Србије Александар Вучић. Патриција је посјетила млађе другове и прочитала им свој награђени литерарни рад.

Након што су имали прилику да уживају у писаној ријечи наше Патриције, ученици су заједно са наставником читали и тумачили пјесму Васка Попе „Манасија”.

Пјесник Васко Попа аутор је посебног циклус пјесама посвећених српским средњовјековним манастирима: Хиландару, Жичи, Каленићу, Сопоћанима, Манасији. Назив овог циклуса је „Ходочашћa”.

Манастир Манасија или Ресава један је од најзначајнијих споменика српске средњовјековне културе. То је задужбина деспота Стефана Лазаревића, саграђена 1418. године. У првој половини XV вијека, за вријеме владавине деспота Стефана, Србија није била у вазалском положају према Турцима, те је економски била знатно ојачана. И сам образован човјек који се бавио књижевним радом, деспот Стефан је у манастир довео учене људе, монахе, преводиоце и књижевнике, тако да је Манасија, врло брзо након оснивања, постала центар духовности и културе. Њена „Ресавска школа” била је преписивачка радионица, у којој су преписивани, писани, превођени и украшавани бројни рукописи. Након најезде Турака и пропасти деспотовине престала је и књижевна дјелатност манастира. Црквено зидно сликарство Манасије спада у ред највећих домета српског средњовјековног сликарства.

Ученици су захваљујући пјесми Васка Попе научили да заједништво и умјетност пркосе времену и рушилачким снагама, да треба да познају своју историју и поштују културно насљеђе свога народа.

Сами конац часа „обојен” је бојама пјесме – плавом и златном, те „озвучен” стиховима пригодне пјесме „Ово је Србија”.

Били су ово часови који су на јединствен начин спојили знања ученика из неколико наставних предмета – српског језика, историје, географије, православне вјеронауке, ликовне и музичке културе.

Извјештај припремио:

Александар Поповић,

мср српског језика и књижевности