Познати бањалучки књижевник Берислав Благојевић посјетио је нашу школу и дружио се са ученицима четвртог и шестог разреда.

Представа „Гагарин, најшашавији пас у свемиру” рађена је по истоименом дјелу бањалучког књижевника и заступљено је на списку лектире за ученике четвртог разреда основне школе.

Захваљујемо се Бериславу на лијепом дружењу.

УКРАТКО О КЊИЖЕВНИКУ

Берислав Благојевић рођен је 1979. године у Славонском Броду. Магистар је географских наука, а од 2017. ради у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Пише прозу и поезију, а рјеђе драме, есеје и путописе. Поред литерарних текстова, објавио је двадесет научних и стручних радова из области географије и библиотекарства.

Најважнија дјела су му: „Револуционар” (кратке приче, 2012), „Тиши од воде” (роман, 2013), „Ми у магли” (поезија, 2015), „Бумеранг” (роман, 2016).

Добитник је неколико награда и признања, од којих су најважније: стипендија Фонда „Борислав Пекић” (2012), прва награда за кратку причу књижевног конкурса „Сусједи” у организацији Гете института и Француског института у БиХ (2010) и прва награда за најбољу кратку причу у регији (2011) на конкурсу часописа „Авлија” из Црне Горе.

Први је добитник новоосноване награде „Славитуде” за прозно дјело, а награђена је његова књига кратких прича „Носталгија за непостојећим”. Награда „Славитуде” подразумијева превод награђене књиге на француски језик. Његов први роман „Тиши од воде” ушао је у ужи избор за НИН-ову награду 2013.

Учествовао је на књижевним фестивалима „Библиобус” (2012) и „Kikinda short” (2013).

Учествовао је у раду Међународне књижевне колоније „Тршић” 2014. године у организацији Српског књижевног друштва.

Бесједом је свечано отворио XVIII међународни сајам књига у Бањој Луци 2013. године.

Његова поезија и проза превођени су на енглески, пољски, шпански, малтешки, њемачки, италијански, јапански и македонски језик.

Члан је Српског књижевног друштва од 2015. године.

ИНТЕРВЈУ СА БЕРИСЛАВОМ БЛАГОЈЕВИЋЕМ

Наш данашњи гост је Берислав Благојевић, познати бањалучки писац.

Јана: Добар дан, Бериславе. За почетак, реците нам нешто о себи.

Берислав: Добар дан. Драго ми је што сам у Основној школи „Ђура Јакшић”. Ја сам рођен 1979. године и завршио сам географију. Радим у библиотеци и пишем књиге.

Јана: Од када се бавите писањем?

Берислав: Неке прве пјесме и приче сам написао у основној школи. То су били сами почеци, али ми је много значила подршка мојих наставника и још неколицине пријатеља са којима сам дијелио љубав према књигама и према писању. Послије сам наставио да записујем приче и пјесме, наравно увијек је на почетку било више пјесама него прича. Прву књигу сам објавио док сам био на факултету. То је била збирка кратких прича и једна збирка поезије.

Јана: Шта Вас је мотивисало да пишете за дјецу?

Берислав: Мотивисало ме, заправо, оно што се догађало око стварних животних ситуација. Када сам набавио пса Гагарина, почеле су се дешавати такве догодовштине да сам ја одлучио да их почнем записивати, а онда се испоставило да је то форма која је највише прилагодљива за дјецу и тај узраст и одлучио сам да запишем неке ствари везане за тог пса и уопште живот на селу, који је за мене нешто ново и занимљиво.

Јана: Која Вам је омиљена књига или прича и зашто?

Берислав: Има их неколико. Врло тешко је писцу или неком ко воли много да чита да одговори на ово питање. Постоји неколико књига за дјецу. Једна од књига за коју данас, вјероватно, мало ко и зна је књига „Свемоћно око” Чеде Вуковића. То је мали научно-фантастични роман о једном дјечаку. Волим и много књига за одрасле, као, на примјер, „Кућу времена” Јелене Којовић Тепић и „Молске акорде” Мирка Демића. Има толико много књига да их је тешко све набројати.

Јана: Који је Ваш омиљени писац?

Берислав: Један од омиљенијих је управо тај Мирко Демић, којег сам поменуо. Иначе, много волим Милоша Црњанског, Мешу Селимовића, Воју Чолановића. Мирко Демић је један писац за кога се мало зна, али мени веома важан јер је пуно утицао на моје стваралаштво и на мој списатељски живот.

Јана: На којe језике су Ваше књиге преведене?

Берислав: Цијеле књиге су за сада преведене само на македонски и италијански, а поједине приче и пјесме су преведене на десетак језика, мислим на њемачки, енглески, малтешки, замисли какав је то чудан језик, и јапански језик.

Јана: Добили сте књижевну награду „Славитуде”. Колико Вам значи та награда и да ли Вам је помогла у даљој афирмацији у писању?

Берислав: Значи ми доста јер је то награда за моју посљедњу књигу, која је још увијек најактуелнија, мислим на књигу за одрасле. Она ми значи због тога што ће коначно једна моја књига бити преведена на француски језик. До сада ниједан од тих десетак језика које сам претходно поменуо није француски, тако да ћу се сада са том књигом представити француској публици, што ми је веома важно.

Јана: Колико Вам је времена потребно да напишете једно дјело?

Берислав: Нема ту правила. Сам чин писања је чин једног креативног изражавања, који је уско повезан са инспирацијом. Потпуно је непредвидиво, данас могу да пишем три сата, а онда три дана или чак тринаест дана да не напишем ниједно слово или због тога што немам времена или због тога што, једноставно, немам инспиратвних тренутака који би ме понуткали на писање.

Јана: С обзиром на то да сте по струци магистар географских наука, откуда инспирација да се бавите писањем?

Берислав: Моја друга велика љубав осим географије била је књижевност, чак сам се „ломио” једно вријеме да ли да упишем географију или књижевност. Онда сам се одлучио за географију, али сам увијек волио да читам и као што сам већ рекао, да пишем и записујем још од основне школе. Имао сам ту срећу да сам имао дивне професоре и у основној, али нарочито у средњој школи, дивне професоре српског језика и књижевности од којих сам много научио и са којима сам, на крају, схватио да бих ја имао шта да кажем и да бих могао то да кажем на исправан начин.

Јана: Пишете поезију и прозу. Шта Вам је драже?

Берислав: Проза.

Јана: Уређујете сопствени књижевни блог. Колико Вам то одузима времена и добијате ли на тај начин неки вид инспирације у писању?

Берислав: Не одузима ми много времена, ја само повремено пишем на том блогу, али он ми значи из неколико разлога. Најважнији разлог због чега је тај блог битан је зато што људи могу да оставе коментаре. То су обични читаоци, мени непознати људи, дакле нису моји пријатељи који ће хвалити моје писање због тога што су моји пријатељи него су људи којима се искрено нешто свидјело или им се није свидјело. На основу тих коментара ја, заправо, могу да оцијеним да ли се нешто што радим допада читаоцима или не. Тако добијам једну повратну информацију и због тога ми је блог веома „згодан”. Сада га већ водим више од десет година и ту ми је, на једном мјесту, све што сам радио до сада. То ми дође као један савремени вид споменара, као да сам водио некакав дневник, о томе шта сам писао, гдје сам био, у којој сам школи гостовао и тако даље.

Јана: С обзиром на то да пишете поезију и прозу, да ли се бавите још неким послом који је уско везан за књижевност и рад са дјецом?

Берислав: Да. Радим у библиотеци и нормално да сам некако везан за књижевност. Рад са дјецом мало мање, мада сам и ту био ангажован. С времена на вријеме радили смо креативне радионице у Дјечјој библиотеци у Борику, гдје сам ја, такође, учествовао. У сваком случају мени је врло занимљиво увијек и када треба да радим са млађима зато што ми старији понекада заборавимо, заправо врло често заборавимо, да видимо свијет „свјежим” очима, погледом једним новим и неисквареним и другачијим. То је оно што дјеца заправо имају и онда ја често када причам са млађим другарима, закључујем да је начин на који они размишљају фантастичан. Ми одрасли из разноразних објективних разлога више нисмо такви, ми смо превише реални, превише са ногама на земљи, са премало маште. Нажалост, тако те живот натјера. Тако да се и ја подсјетим или научим нешто што могу касније да примијеним за писање.

Јана: Ових дана била је премијера позоришне представе „Гагарин, најшашавији пас у свемиру”, која је рађена по Вашој књизи. Колико сте задовољни представом и посјетом?

Берислав: Чуо сам да је посјета добра. Ја не идем на сваку представу. Био сам само на премијери и отишао сам још једном да одведем своје комшинице са села гдје живим пошто они немају прилику да иду у позориште. Било је пуно и реакције публике су биле више него добре, тако да сам ја задовoљан. Начин на који су осмислили и извели представу је за мене веома добар. Лутке су супер, глумци су одлични. Увијек треба да поштујемо те друге умјетнике јер то је један посебан вид умјетности, нови вид интерпретације једног писаног дјела, као кадa се уради по књизи неки филм, не можемо те двије ствари ни да поредимо у том смислу јер то је други вид умјетности. Тако гледано, могу да кажем да су они умјетнички урадили одличну представу.

Јана: Нека Ваша порука за крај младим читаоцима.

Берислав: У суштини, не постоји лоша књига. Из сваке, чак и из оних најгорих, можете да извучете неку поуку, ако ништа друго, поуку како не треба да се пише или шта је лоша литература и научићете лекцију да такве књиге треба да избјегавате у будућности. Поента је да треба да читате.

Јана: Хвала Вам на издвојеном времену.

Берислав: Хвала теби, дивна си питања поставила, свака ти част.

Интервју са писцем Бериславом Благојевићем радила је Јана Гламочанин, ученица одјељења VI 1.

Новинарска секција