Веома често размишљам о настави коју сама изводим…мислим да сваки одговоран наставник то свакодневно ради… Ако подразумијевамо да су ученици данас на нашем часу добили од нас управо оно што смо замислили и испланирали …чини ми се да ми о свом раду не приступамо критички. Ако своју ефективност у настави заснивамо на претпоставци да радимо добро, зато што другачије повратне информације од својих ученика нисмо добили,…, питање је да ли и у којој мјери заиста професионално напредујемо. Моје мишљење је да сопствену наставу треба посматрати критички, треба анализирати наше опсервације о властитој настави, али и запажања наших ученика…до којих је веома тешко доћи…Морамо их питати како им је час прошао, да ли су задовољни са неким иновацијама које смо увели у наставу,…, да ли им је било досадно… Међутим, ријетко кад имамо прилику да поставимо таква питања…мада бисмо вољели да знамо… Морам признати да сам неке одговоре на слична питања добила на огледном часу код колегице Жељке Ђукић прије неколико дана. На неки начин се осјећам и заслужном за одржавање овог часа, јер сам јој то и предложила. Нас двије често размјењујемо искуства са својих часова. У току ове школске године она ради на веома посебан начин. Веома мали број наставника математике данас користи рачунар у настави, углавном зато што нема пројектор, тако да је заиста то што она ради велика храброст и за сваку похвалу! Учинила ми се интересантна њена идеја да користи електронски уџбеник иако нема пројектор, тако да је некако спонтано и дошло до идеје да одржи огледни час. Час заиста задовољава све оно што треба да има један прави огледни час,…, од службеног позива од стране школе, па до организације и ангажовања самих ученика која се примијетила већ на самом уласку у школу. Ученици су нас дочекали на улазу,…, ја сам имала утисак да су веома узбуђени и да су некако битни и поносни на то што се дешава у њиховој школи. Осјећала се нека свечарска атмосфера,…, као пред приредбу у поводу Дана ученичких постигнућа. Директор нас је дочекао негдје на путу до учионице, …, имала сам осјећај да је био поносан на догађај… И треба бити! Часу је присуствовало 8 професора математике, просвјетни савјетник за математику и цијела управа школе, директор, педагог, психолог… Претпостављам да је наставница која је активно учествовала у свему, која је фотографисала све што се дешава, неко ко у школи има везе са веома успјешним сајтом школе! Овом приликом морам похвалити сајт школе, садржаји се стално освјежавају, а то није баш једноставан посао. Час је специфичан по томе што подразумијева конструкцију, која тражи геометријски прибор и веома је напоран за наставника…, понекад самој себи личим на молера након часа на којем изводим конструкцију….Међутим то није тако изгледало! Жељка је ту била као неки водитељ у ТВ емисији, врло рјечито, смирено, спонтано…Посматрала сам дјецу…дјеловали су ми као уигран тим,…, видјело се да имају искуства са овим начином рада…Дјеловало ми је да су заинтересовани, што је највећи комплимент за једног наставника. Оно што сам ја извукла као позитиван резултат је мој утисак о властитом раду, на свом часу… Пратила сам један веома успјешан час математике и у току часа гледајући другог наставника као да сам дошла до одговора на питање како то изгледа на мом часу, пратећи Жељкину невербалну комуникацију током часа као да сам некако дошла до закључка о својој,…, а то је сваком наставнику највећа непознаница. Посебан утисак на мене су оставили ученици 9. разреда, који су одабрали МАТЕМАТИКУ за СВОЈ ИЗБОР. Њихова презентација је била вома интересантна. Одабрали су Златни пресјек , тема која већ по самом називу дјелује тајанствено тако да држи пажњу свих присутних.Иако сам некад давно пуно о тој теми читала и било ми је увијек занимљиво слушати на ту тему, морам признати да сам од дјеце ипак чула и неке нове податке и баш сам уживала. Дјеца су то тако лијепо презентовала, да ми се у једном тренутку учинило да је моја пријатељица Жељка професор српског језика и да је за нас припремила неки комад са својом рецитаторском или драмском секцијом. А сви су имали исте мајице….лијепо је то изгледало… Заиста све похвале за овај, назвала бих пројекат, јер смо видјели различите ствари у кратком периоду. Жељка је заиста одржала лекцију не само ученицима у једном одјељењу 7. разреда…могла би то бити лекција и великом броју наставницима који сваки дан улазе у разред. Велики број наставника одбија увођење модерних технологија у наставу…Да ли је то зато што немају рачунаре, интернет, пројектор, електронски уџбеник, довољно знања да то чак и ако имају правилно искористе, или можда немају мотивацију …. Све је то за једну дискусију на озбиљном нивоу. Поруке би могле да се са овог часа пошаљу на разне адресе…У сваком случају, основна је порука да наставнику математике данас не треба много да час буде занимљив, дјеци интересантан, а у исто вријеме да се што више градива савлада за тих наших 45 минута: лаптоп, добар интернет, табла, креда и геометријски прибор. Вјерујем да сви присутни дијеле мој утисак да је корисно видјети нечији огледни час, да свако од нас преиспитује свој рад, преиспитује самог себе…сви ми тражимо одговоре на нека питања: Како комуницирам са ученицима? Да ли сам насмијан или намрштен? Како звучим ученицима?Какви су ми боја и тон гласа?Да ли вичем?Или говорим претихо? Како држим дисциплину у току часа? Како знам да је настава била успјешна? Да ли су наставне методе и облици рада које користим добро одабрани и интересантни ученицима? И још пуно сличних питања која се сваком од нас стално врзмају по глави… Оно што сам сигурна је да ми који смо у настави највише можемо помоћи једни другима у проналажењу одговора на ова питања. Дружећи се на овакав начин имамо шансу да видимо нешто што је другачије од оног што сами радимо на часу ….А то мора пробудити и развијати нашу вољу да унаприједимо квалитет наше наставе и жељу да постанемо бољи и квалитетнији наставник… Гордана Јевђенић, проф. математике

Припрема и презентација за огледни час:

Конструкција паралелограма

Конструкција паралелограма